Kako se dobija pamuk i zbog čega je to najbolji materijal za izradu odeće?

Pamuk spada u najstarije prirodno vlakno koje se najčešće koristi u tekstilnoj industriji.

Njegova upotreba datira još iz vremena drevnog Egipta i dolina Inda, a do danas je zadržao titulu najprijatnijeg materijala za svakodnevnu upotrebu.

Ipak, retko kada razmišljamo o putu koji pamuk prelazi. Od biljke koja raste na polju do mekanog komada odeće koji nosimo uz kožu potrebno je dosta vremena i truda.

U ovom tekstu saznajte kako se pamuk dobija, kako se obrađuje, i zašto se smatra najpoželjnijim materijalom u tekstilnoj industriji.

Kako nastaje pamuk?

Pamuk potiče od biljke Gossypium, koja raste u toplim i sunčanim klimatskim područjima, od vrsta Gossypium hirsutum i Gossypium barbadense.

Ova biljka se seje u proleće, a nakon nekoliko nedelja seme počinje da klija i biljka raste. Nakon cvetanja, pamuk razvija cvetove koji na kraju postaju čaure (čupavi plodovi). Plodovi kada su zreli, pucaju i oslobađaju bele pahuljice, tj. vlakna pamuka. Ta vlakna su, u stvari, pojedinačne izdužene ćelije bogate celulozom, koja je prirodni polimer biljnog porekla.

Prikupljanje pamuka je samo početni korak do nastanka odevnog komada.

U organskoj proizvodnji pamuka, koristi se nehemijski tretirana zemlja, prirodni insekticidi i metode rotacije useva koje čuvaju kvalitet zemljišta. Biljke se beru pažljivo, najčešće ručno, kako bi se sačuvala dužina i čistoća vlakana, što je ključno za kvalitet konačnog proizvoda.

Put pamuka od polja do tekstilne industrije

Pamuk mora da prođe dug put od polja do toga da postane deo savršenog komada odeće. Iako često ne razmišljamo o tome i gledamo samo finalni proces, ne smemo da zaboravimo da je put pamuka proces za koji su potrebni trud, znanje i vreme.

1. Čišćenje i razdvajanje: Prvi korak je odvajanje vlakana od semenki, što se obavlja pomoću posebnih mašina (pamučni „gin“, po kojem je i Eli Vitni 1793. godine nazvao svoju revolucionarnu napravu). Nakon toga se pamuk dodatno čisti od lišća i drugih nečistoća.
2. Spinjanje (predenje): Očišćena vlakna se češljaju i spajaju u duže niti koje se zatim predu u konac. Ovaj proces zahteva preciznu obradu kako bi vlakna zadržala elastičnost, mekoću i ravnomernu strukturu.
3. Tkanje ili pletenje: Pamuk se dalje koristi za tkanje (ravna, čvrsta struktura) ili pletenje (elastična, meka tkanina), u zavisnosti od namene. Na primer, posteljina i košulje se najčešće prave od tkanog pamuka, dok se majice i donji veš izrađuju od pletenog pamuka (žersej).
4. Završna obrada: Tkanina se zatim boji, štampa ili obrađuje. Tu ima nekoliko načina. U održivim sistemima proizvodnje koriste se prirodne ili ekološki bezbedne boje, a voda se prečišćava i vraća u cirkulaciju.

 

Zašto pamuk toliko prija koži?

Sa biološkog stanovišta, pamuk je gotovo savršen materijal za dodir s kožom.

Neke od glavnih karakteristika pamuka koje ga posebno izdvajaju:

• Hipoalergen je – što znači da ne izaziva iritacije, alergijske reakcije ni svrab, čak ni kod beba i osoba s atopijskom kožom.
• Diše zajedno s kožom – zahvaljujući mikrostrukturi vlakana, omogućava ventilaciju i sprečava zadržavanje znoja i razvoj bakterija.
• Upija vlagu – do 27% svoje mase bez osećaja vlažnosti, što ga čini idealnim za svakodnevnu i sportsku odeću.
• Ima sposobnost termoregulacije – leti hladi jer upija znoj, a zimi greje jer zadržava sloj toplog vazduha uz kožu.

Uz sve ove osobine, pamuk pomaže u zaštiti kože jer ima blago neutralnu pH vrednost i kompatibilan je u dodiru sa njom.

Ekološka vrednost pamuka

Pamuk je prirodan, biorazgradiv i obnovljiv prirodni resurs. Međutim, klasična industrijska proizvodnja može da deluje loše za životnu sredinu zbog prekomerne upotrebe pesticida, vode i energije.

Zato održivi brendovi, poput Cozy2wear, biraju:

• Organski pamuk: uzgajan bez štetnih hemikalija
• Reciklirani pamuk: dobijen od ostataka tkanina ili stare odeće
• Etnički odgovornu proizvodnju: u kojoj su poštovana radna prava i lokalne zajednice

Birajući pamuk kao materijal i uz odabir odeće od pamuka iz održivih izvora, doprinosimo manjoj emisiji ugljen-dioksida, manjoj potrošnji vode i čuvamo prirodu.

Kako se pamuk pere i održava?

Kako bi vam pamučna odeća trajala što duže, potrebno je da je perete i održavate na pravilan način.

Pre svega, obratite pažnju na oznaku za pamuk na etiketi proizvoda, te ukoliko odeću perete u mašini, neka oznaka za pamuk na veš mašini bude smernica za pravilno pranje ovog materijala.

Na ovaj način ćete učiniti da se pamuk ne izloži preteranom trenju i višoj temperaturi nego što je preporučeno.

Takođe, važno je da koristite isključivo blagi prašak za veš, kako biste sačuvali boju i mekoću pamučne odeće.

Dodatna preporuka je da se odeća od ovog materijala pere na nižim temperaturama i uz slabiju centrifugu, ukoliko nije previše uprljana. Na ovaj način ćete je sačuvati na duže staze i sprečiti preterano gužvanje.

S obzirom da je prirodan materijal, pamuk dobro reaguje na sodu bikarbonu koja ga nežno čisti i dezinfikuje, zato je u blage deterdžente dobro dodati kašiku sode bikarbone. Za farbani pamuk, preporučuje se dodavanje jabukovog sirćeta koje štiti boje ali dezinfikuje tkaninu i omekšava je.

Kada sagledamo sve pozitivne strane pamuka, ne čudi zbog čega je najprirodniji izbor i na vrhu materijala u tekstinoj industriji.

Imajte u vidu, kada nosimo odeću od organskog ili pamuka koji je recikliran, ne biramo samo ono što prija telu i izgleda lepo, biramo i prave vrednosti koje su u skladu sa očuvanjem prirode, a koje su poseban sinonim sa ovu tkaninu i održivu modu.