Dok pišem last minute tekst za osmomartovsku kampanju, svuda na našim mrežama gore poruke podrške za ženu koja je rekla veliko NE muškarcu i završila na sudu zbog toga. Borba za ženska prava je sveprisutna, i u njoj ne učestvuju samo žene, i ona neće prestati dokle god žene ne budu imale ista prava kao i muškarci. Jedna od žena koje su se istakle u ovoj borbi je Jelena Riznić, aktivistkinja, sociološkinja, doktorantkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu i istraživačica na Institutu društvenih nauka, članica pokreta Ženska solidarnost, borkinja za prava žena u prvoj liniji fronta na svim protestima koji su se odvijali u Beogradu, a ticali su se borbe protiv femicida, seksualnog nasilja, i popularizacije nasilnika u medijima. Ako vam zvuči čudno što ste sva ova “muška” zanimanja pročitali u ženskom rodu, ne brinite, niste vi krivi za taj osećaj nelagode. To je društvo usadilo u vas, i trebaće vremena da to postane prihvaćeno. Bitno je da razumete da feminizam nije ružna reč, da on nije rezervisan samo za žene, kao i da bez feminizma ne bismo bile ovde gde smo, u pogledu demokratije, religije, prava rada i prava na slobodu govora, a naročito na slobodu reči NE. Ova mlada žena ima samo 26 godina, ali je zbog svoje izuzetne sposobnosti, upornosti i energije postigla mnogo uspeha u svom sociološkom i akademskom radu, i kao takva je velika inspiracija svima nama. Obukli smo je tako snažnu i nežnu u Cozy i rekli joj da bude ono što jeste. Na pauzi između fotografisanja, prošle smo i par zanimljivih tema, pa ih delimo sa vama 🙂
- Koja je razlika između ženske solidarnosti i solidarnosti?
Solidarnost ni inače nije koncept kroz koji razmišljamo o društvenim odnosima, ali je ženska solidarnost još više nešto što se vidi kao mit i spominje samo onda kada se želi naglasiti da ona ne postoji. Sve smo odrasle uz rečenicu da je žena ženi vuk i da ne možemo verovati jedna drugoj. Ja verujem u snagu ženske solidarnosti, ne zato što sam mlada idealistkinja, već zato što sam mnogo puta videla kako se odluka da praktikujemo žensku solidarnost koliko god je to moguće menja naše mentalne mape. Jedan od najvećih patrijarhalnih mitova je da žene nemaju istoriju, da su bile samo pasivni objekti velikih istorijskih dešavanja. Zato ženska solidarnost dovodi u pitanje same temelje patrijarhata, naglašavajući da saradnja među ženama postoji oduvek.
- Da li je postojao neki presudan trenutak kada si odlučila da se baviš pravima žena?
Sigurna sam da je bilo mnogo malih trenutaka koji su kod mene osvestili težinu odrastanja u ženskom telu i bivanja ženom (jednom kada staviš feminističke naočare, ne možeš svet posmatrati na stari način nikada više), ali verovatno ništa ne može da se meri sa sopstvenim iskustvom nasilja i sa povezivanjem sa ženama koje su imale slična ili ista iskustva. To je zapravo faza u kojoj sam sebi feminizam i borbu protiv različitih oblika nasilja nad ženama postavila kao određenu dužnost, ne u nekom tradicionalnom, vojničkom smislu, već u najlepšem mogućem. Moj razvoj i razne faze oporavka bile su moguće zahvaljujući ogromnoj podršci i ljubavi koju sam dobila od žena, i to ne samo onih u svom životu već mnogo nepoznatih žena koje su mi istinski želele dobro. Ja zato stalno osećam dužnost da nešto uslovno rečeno vratim ženama i da koristim svaki trenutak da možda nekome budem ono što su meni bile neke druge žene.
- Sta je za tebe feminizam? Na koji način feminizam uključuje i muskarce?
Za mene je feminizam, kao što rekoh, dužnost — ne samo kao neki apstraktni princip, već kao skup malih svakodnvenih izbora da budemo na strani žena. I to često nije lako, jer smo sve socijalizovane tako da na druge žene gledamo kao na konkurenciju ili neprijateljice. Zato feminizam nije samo stvar samoidentifikacije nego stalne prakse i učenja.
I ja mislim da je revolucionaran upravo zato što u centar stavlja borbu za žene. U toj borbi, muškarci mogu i treba da budu saveznici, ali ništa o nama ne sme da se dešava bez nas 🙂
- Kakvim stilom odiše feministkinja danas?
Ja lično sam beskrajno srećna što shvatamo da sve možemo i ništa ne moramo u mnogim aspektima života, pa i po pitanju stila. To znači da možemo da eksperimentišemo i da možemo da kombinujemo različite stvari koje se možda i uklapaju u konvencionalna shvatanja lepote, ali sa idejom da ništa nije vredno udobnosti. Jedini pravi stil je onaj u kom se osećamo kao mi, kao što si ti naglasila — nežno i snažno istovremeno.
Dok se borba za prava žena nastavlja, Jelena Riznić ostaje inspiracija koja nas podseća da je svaka od nas važan deo ove borbe. U Cozy-ju, mi podržavamo žensku solidarnost, udobnost i autentičnost, dok istovremeno naglašavamo važnost održivosti u tekstilnoj industriji. Jer prava žena su više od mode, to je pitanje jednakosti i pravde za sve.
Tekst: Sonja Nikolić-Oljača
Intervju: Jelena Riznić
Foto: Tina Marić
